Iva Lorens je umetničko ime kantautorke Ive Mišović (26). Studirala je muzički biznis u Berlinu, sada u Srbiji radi na svom prvom studijskom albumu. Ove godine nastupala je na EXIT festivalu, na glavnoj bini, što je bio jedan od njenih snova. Nedavno je bila u Los Angelesu u sklopu Tuborg Open programa i mentor joj je bio niko drugi do Jason Derulo. Mi smo je slušali dva puta – jednom pre godinu dana na sofama i tepihu u Zaokretu, na drugom okruženu zvezdastim svetlima u hali Amerikana DOB. Čini se da njenu karijeru treba pratiti širom otvorenih očiju jer se nešto novo može desiti dok trepneš.
I pored prepunog raspored za naredni period ova mlada kantautorka izdvojila je nešto vremena da nam odgovori na pitanja.
Prošle godine si imala unplugged nastup tokom showcase segmenta na Hali Galiju. Od tad je prošlo nepunih dvanaest meseci, tvoja karijera se vrtoglavo kreće uzlaznom putanjom. Objavila si nekoliko veoma zapaženih singlova sa upečatljivim spotovima, učestvovala si u Tuborg Open programu. Da li je sve ovo uzbudljivo, naporno ili oba?
Tek sam sad shvatila da nije pršslo ni godinu dana od tada, vau. Treba mi momenat. Nisam stigla da sednem i upijem sve, ali nekako mi ne smeta. Meni je prelepo što mogu da se bavim onim što najviše volim, i jako volim da mi bude ispunjen dan. Uzbudljivo jeste , zaista se svašta desilo u ovih godinu dana, i EXIT Main Stage i Tuborg Open i Dom omladine. Prelepe stvari, jeste naporno ali to je normala, svaki posao do koga ti je stalo mora da bude i malo naporan jer baš daješ jedan veliki deo sebe.
Kada si u martu nastupala sa Retrospektivom, Lukom Rajićem i Pocket Palmom u Domu omladine Beograda dobar deo publike skandirao je tvoje ime. Kako si se osećala?
To je bio moj treći koncert u životu, prvi put sa devojkama Emom i Jeli, bez kojih ne mogu da zamislim da ne delim binu. Bilo je intimno, i prelepo konačno uživo videti ljude uživo koji slušaju moju muziku. Nekako sam imala osećaj da sam u nekom virtuelnom svetu gde oni vide mene, a ja njih ne mogu da pipnem. Sad je sve na mestu, obožavam interakciju sa publikom.
Za ovih godinu dana takođe smo bili svedoci tvoje transformacije iz sam svoj majstor kantautorke u pravu divu. Da li imaš nameru da ikad objaviš stari materijal koji si snimala kao Lorens, možda kao neki bonus na prvom albumu?
Pa zapravo „2 do 4” i „tenzija” su originalno bile tu pre nego što sam objavila „Svitanje. „Flirt” je engleska vezija „2 do 4” a „tenzija” je bila dosta mračnija. Igram se ja tim – kad mi se nešto dopadne što napravim izlazi napolje sigurno. Ako mi se neka ideja vrti u glavi konstantno znam da mora da izađe u javnost. Nemam strpljenja.
Da li si ostala u kontaktu sa Jasonom Derulom?
Jason je bio super, zaista pedantan, otvoren i posvećen. Baš smo lepo pričali i razmatrali u kom oravcu da ide moja pesma, kao i nastupi. Razumljivo je da nismo u svakodnevnom kontaktu, s obzirom da on ima zaista naporan razpored, prati izlazak pesme. Uskoro stiže i engleska verzija spota na globalnom Tuborg YouTube kanalu.
Kako izgleda saradnja sa momcima iz Buč Kesidi? Koliko vam je vremena bilo potrebno da pronađete zajednički jezik?
Iskreno, meni je prelepo što imam njih dvojicu pored sebe. Obožavam ih! Nije nam trebalo mnogo vremena, mislim da smo se jako uklopili i razumeli. Svi troje smo dosta različiti što se tiče pisanja. Ja sam nekako očekivala da su slični, ali zapravo sad bih mogla lako da pretpostavim ko je napisao koji stih. Mnogo me podržavaju i svašta sam naučila od njih. Obično dođem sa tekstom, pa ga malo doteramo, nekad dođem s refrenom, pa pišemo strofe. Mislim da smo Luka i ja malo poetičniji, dok je Zoran malo realniji. Jedva čekam da oni izbace nešto novo, jako su vredni.
Od kako si se pojavila na sceni svi te porede sa Kate Bush. Pretpostavljamo da je voliš. Šta misliš o popularnosti njene pesme „Running Up the Hill”l gotovo četiri decenije pošto je izašla?
Ja sam nikad srećnija za nju. I to kažem slatko nasmejana. Ja sam odrasla uz nju, njen celokupni pristup muzici kao igri i platformi za priče je meni oduvek bio neverovatan. Da nije bilo nje ne bi bilo ni Lorde, ni Billie Eilish, ni Lane Del Rey. „„Hounds of Love” je produkcijski uvek bio vanvremenski album za osamdesete, tako da me uopšte ne čudi da nju ljudi tek sada razumeju.
Spot za pesmu Svitanje inspirisao je Gaspar Noe, tj. njegova živopisna sinematografija u kontraverznom filmu Love. Da li još neko inspiriše tvoje spotove? Mene je, recimo, spot za pesmu Zima podsećao na osamdesete godine prošlog veka, ali možda nisam u pravu.
Nije svitanje inspirisan Gasparom Noeom, to je bio neki drugi spot. Iako mene Gaspar Noe inspiriše u svakoj oblasti, Svitanje je inspirisano euphoriom i momentom na kucnoj zurci kada se posmatras sa nekim. Svaki spot nam je drugaciji u zavisnosti od pesme, Zima nam je svima nekako najdraži jer je snimanje bilo bas lako i snimili smo ga iz dvadesetog puta jer je sve jedan kadar! Novi spot nam je omiljen zbog tih kadrova gornjeg rakursa, Kad Vlada Đurić snima ja znam da sam u dobrim rukama.
Pardon. Nešto smo pomešali, hvala na ispravci. Da nastavimo… imaš neverovatan stajling! Koliko pažnje posvećuješ tome i ko su tvoje modne ikone?
Moje modne ikone su Alexa Chung, Blondie, Gwen Stefani i Marylin Monroe. Zato ja zapravo nemam stil, neodređen je. Kako se osećam, tako ću i da se obučem. Nekad je grunge, nekad je euphoria, nekad je pin-up. Imam faze. Mnogo volim statement komade, to se ne menja kod mene, Converse uvek, i primetile smo drugarice i ja da jako volim matching setove i da vežem kosulje.
Šta bi bio tvoj savet mladim umetnicama koje tek počinju, imaju ideje za pesme, ali nemaju sredstava da to realizuju?
Sve što vam je potrebno je kompjuter ili neki instrument. Ja sam krenula sa klavirom, prešla na kompjuter; sad malo sviram i gitaru. Savetujem im je samo budu što otvorenije, da uče i gledaju i otvore uvo, um, budu spremne da daju sve od sebe. I ono što uvek potenciram jeste sledeće: nemojte da vam bude glupo da pitate, uvek će vam neko pružiti pomoć ili dati odgovor. Samo pitajte!
…
Zahvaljujemo Ivi na odličnom intervjuu. Ne zaboravite da preslušate singl „2 do 4”.
