Jesenji orkestar ne posustaje. Posle „Sutra moram da upalim svetlo”, video-singla objavljenog u aprilu, i živog snimka „Kad si našla mir” u solo izvedbi Daniela Kovača pripremili su nam pesmu „Metod”, propraćenu prigodnim i nadasve originalnim spotom. A šta drugo očekivati od njih?
„Metod” je drugi video singl sa albuma Jesenjeg Orkestra koji nosi naziv Je l’ da da da? Da da da. Do sada je ovaj album prikazivan samo kao umetnička instalacija, a s obzirom na mračni period kroz koji svet prolazi bend ga opisuje kao nešto nalik berlinskim kabareima tokom Velike depresije. Shodno tome, pesmama dominira klavir. Slučajno ili ne, mnogo likova koje Kovač igra u spotu i podseća na lo-fi verzije kostimiranih, dekadentnih pojava kakve smo skoro gledali u Babylon Berlin. Hmmm…
Podsetimo se na sam koncept albuma Je l’ da da da? Da da da.
Danas se albumi objavljuju stavljanjem pesama na internet, na brojne platforme. Činom izdavanja, muzika se uliva u eksponencijalno rastuću čorbu svih živih pesama koje su do sad snimljene. Čini se da to i nije neko savršeno mesto za pesme. Kao da su neprekidno zatrpavane, pa posle virtualnim ašovom moraju da se izvlače na površinu. Tu na scenu stupa zgodna okolnost da je album napravljen i u formi video instalacije. Dobra je ideja da se, pre nego što se prepusti bespućima interneta, naprave javna video prikazivanja i preslušavanja albuma.
Sa jedne strane, to je odlazak u još veće podzemlje, među malobrojne koji su spremni da se prošetaju negde i poslušaju pesme. To je vid akcije i druženja. Neka manifestacija elementarne društvenosti i ljudskosti. Naime, mora da se prisustvuje, kliktanje mišem u ovom slučaju nema nikakvog smisla. Nameću se dve reference.
[…]
Prve projekcije Je l’ da da da? Da da da održale su se u beogradskom Chilltonu 26. aprila u tri termina, a zatim i dva dana kasnije u novosadskom Zenitu. Atmosfera je imala sve odlike andergraund bioskopa, nalik na projekcije 16mm filmova iz 60-ih i 70-ih godina prošlog veka. Video instalacija je delovala na najmanje tri paralelna pravca na publiku odjednom – kao muzički album, vizuelna umetnost i kao literarno delo. Ostvarena je međusobna povezanost publike kroz zajedničko iskustvo, a nakon projekcija je primećena želja da se album ponovo presluša, iako ga nije moguće pronaći na internetu.
Ovo bi bilo summa summarum u vezi sa albumom. Ako vas zanimaju jasnije reference i inspiracija za ovakav poduhvat, ceo tekst iz kojeg su izvedeni ovi odlomci možete pročitati na blogu Daniela Kovača.
Za one sa jeftinijim ulaznicama: Daniela smo intervjuisali početkom prošlog meseca. Njegove odgovore na pet pitanja koje smo mu postavili možete pročitati ovde.
Za one koji su stigli do kraja ovog članka – pssst, sledeća projekcija albuma u Beogradu je petog desetog.
