Nisam mnogo recenzija koncerata napisala u životu, u jednom momentu sam i prestala da ih pišem, smatrajući da ne umem dovoljno dobro da opišem sve doživljaje i da prenesem čitaocima utiske. I dalje osećam da pisanim rečima nikad ne može u potpunosti da se dočara izvestan doživljaj koji uvek zavisi od subjektivne senzacije, ali zbog ovog koncerta prosto sam inspirisana da pokušam, celim svojim bićem, dušom i rečima.
LP Duo sam otkrila preko njihovog drugog projekta, LP Elektro. Jedna od vlasnica restorana u kom sam radila ih je puštala u lokalu, i mislim da sam već na sam početak melodije odreagovala sa pitanjem o kom izvođaču se radi, misleći da je neki strani. Preslušavala sam album “We Have To Talk” (LP Elektro), pa zatim i albume “Mechanical Destruction” i “Duality” (LP Duo). Malo je reći da sam se zaljubila u njihovu izvedbu “4 Mains” (Wim Wertens) na “Tri boje zvuka”, koja mi često svira u unutrašnjem džuboksu. Slušao se i Andrijin projekat “Me and My Love On The Road To Honduras” (Andy Pavlov), kao i najnoviji album LP Duo “Dead Sea”.
Iz mnogih razloga nije se potrefilo da ranije čujem LP Duo uživo, iako se sećam da je bilo mnogo prilika za to. Nakon njihovog nastupa u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu, 3. oktobra 2022. godine, shvatam i zašto se to nije desilo pre. Univerzum ili neka viša sila kao da je želela da se to desi baš sada, kada sam u svom miru, a ne u žurbi i sijasetu dešavanja, već odmorna i pročišćena od svih jurcanja i potpuno prisutna u svom biću, spremna da primim ovakvo iskustvo, onakvo kakvo je namenjeno i kako ga treba doživeti. Smireno, otvoreno i prezahvalno.
Svaka meditativna nota, svaki hipnotički ton, svaka melodija, bili su savršeni u svom postojanju i na svom mestu, izazivajući različite emocije, od melanholije do potpune vere u život, u njegov tako očigledan smisao, i duboko verujem da je svaki ton stavljao i unutrašnji deo nas na pravo mesto. Dirljive melodije propraćene govornim delovima dubokoumnih izjava poput “Silence is my music” i slično tome, imale su snažan uticaj ne samo na um i sluh, već i na dušu i sopstvo koje je svemu tome prisustvovalo. Sve što smo mogli da ispratimo pogledom bilo je protkano vizualizacijama Izvanrednog Boba, koje su bile haotične, psihodelične i nadasve u potpunoj sinhronizaciji sa onim što smo imali prilike da čujemo. Čitavo iskustvo i scenografija za mene su predstavljali svojevrsni muzički satsang, jedno spiritualno iskustvo i sveto okupljanje.
Zanimljiva je činjenica da je ovaj performans zapravo kombinacija kvantne fizike i muzike, dakle kvantne muzike, u kojem Sonja Lončar i Andrija Pavlović svoje autorske kompozicije izvode na dva DUALITY hibridna klavira i na sintisajzerima. Kompozicije su nastale u okviru umetničko-naučnog projekta Beyond Quantum Music, kao proizvod saradnje sa najistaknutijim kvantnim fizičarima, mikrobiolozima i elektroinženjerima iz celog sveta. Oboje, neizmerno školovani, “eksperimetišu sa beskrajnim mogućnostima sviranja na dva klavira i razvijaju novi pristup klavirskoj muzici”. Neću ni pokušati da objasnim šta se sve “zbilo” prilikom izvedbe svih kompozicija koje su svojim intenzitetom držale pažnju u sadašnjem trenutku, jer ni sama kognitivno mnoge stvari ne razumem, ali uglavnom se spominju molekularna stanja, kvantni sistemi, kretanje molekula i čestica, pomeranje atoma, usporavanje svetla, fenomen ogromnih talasa koji se pojavljuju niotkud, veštačka inteligencija, ponašanje neurona, talasi, energija… Na osnovu svega toga, i u fuziji sa tim nastalo je sve ono što smo mogli da čujemo na ovom nastupu.
Beskrajno sam zahvalna na ovom iskustvu, čuti i slušati klasičnu odnosno neo-klasičnu, iliti contemporary klasičnu muziku, u kombinaciji sa svim navedenim, u gradu u kom živim, zaista je nestvarno iskustvo, i ako barem jednoj osobi koja bude čitala ovu recenziju skrenem pažnju na njih, na LP Duo, i ako jedna osoba na osnovu ove recenzije ode sledeći put na njihov nastup da ih sluša, onda i u tom slučaju je stvarno vredno bilo napisati sve ove reči.
