Kao i skoro svakog maja, u poslednjih 40 godina, cela porodica se skupila i gledala je (finale) Evrovizije. Nadali smo se da će Luka dobro proći. Davali smo prognoze za Italiju, Izrael, Hrvatsku, Sloveniju… bili u vrlo dobrom raspoloženju. Nestpljivo smo čekali glasanje žirija, već blago iznervirani Duškinim komentarima i veštački stvorenom tenzijom. Konačno, prve glasove je objavila Zlata iz Ukrajine i naše raspoloženje se promenilo. Četrdesetak minuta kasnije, evrovizijska publika iziritirana nizom dvanaestica koja je dobila Lorin, počela je da uzvikuje “Karija, Karija” i “Ča, ča, ča!”, te se neočekivano brzo prešlo na čitanje glasova publike. U tom trentuku su i oni koji nisu podržavali čudno obučenog Finca, počeli da navijaju za njega, a protiv Lorin, najveće evrovizijske zvezde poslednjih 20 godina.
Broj glasova koji je publika dala Lorin nije zanemarljiv, ali struktura tih bodova ukazuje da publika nije bila oduševljena kao žiri (nijedna dvanaestica i 8 desetki naspram 15 dvanaestica i isto toliko desetki). Ovakva razlika se može objasniti time što je Lorin velika zvezda i kladionice su joj otpočetka davale najviše šansi, te se žiri poveo za tim ili su se članovi žirija kladili na nju. Drugo objašnjenje može da bude time što je Švedska danas vodeća muzička sila, i to upravo zahvaljujući Evroviziji. Maks Martin i Svediš Haus Mafia i Avicii su definisali današnji pop, nadograđujući uspeh ABBA-e, Rokset ili Kardigansa (ne uključujući velik broj dark metal bendova).
Melodifestivalen je prvorazredni događaj u Švedskoj. Lokalne samouprave se takmiče da dovedu polufinalna takmičenja i time privuku pare od sponzora. Ovo je zasluga Kristera Bjorkmana. Kreirao je današnji format, uveo kombinovano glasanje. Fokus takmičenja je stavljen na kantautore i producente, pa mesecima pre početka festivala, nagađa se ko će od autora da učestvuje. Redovno se dešava i da jedan autor nastupa sa više pesama, ali da i pesme koje ne prođu budu ponuđene drugim zemljama. Npr. Tomas G:son je napisao 100 evrovizijskih pesama (uključujući i obe pobedničke za Lorin), 2017. Joakim Bo Person je bio predstavljen sa tri pesme (Srbija, Makedonija, Bugarska, a Peter Bostrom je pisao i pobedničku Euforiju za Lorin i za norveškog predstavnika koji je osvojio poslednje mesto.
Međutim, sav muzički uticaj koji Švedska čini ili teorije zavere, ne mogu da objasne zašto je žiri glasao za dosadnjikavu pesmu, koja je kopija “Euforije” i “Running up that Hill”, niti zašto švedski predstavnici dobijaju više glasova od žirija. Pesme sa kojima su nastupali predstavnici Estonije i Australije, takođe su pisane u saradnji sa Šveđanima i imaju više glasova žirija, nego publike, što je u suprotnosti sa globalnom popularnošću “Made in Sweden” muzike. Možda razlog leži u tome što u glasanju na Mello učestvuje i internacionalni žiri, i time se obezbeđuje da pobednik ima veće šanse da se svidi sudijama. Sudije su uglavnom muzički profesionalci, producenti, kompozitori. Švedska dominira pop muzikom, te nameće produkcijske i umetničke izraz koje muzički profesionalci upijaju i pokušavaju da slede. Može se reći da su švedski producenti su uspeli da ostvare kulturnu hegemoniju koja se najbolje oslikava upravo u ponašanju u glasanju muzičkih profesionalaca i koji podražavaju produkcijske vrednosti Šveđana.
Takoreći, Švedska je kolonizovala žiri.
foto: Corinne Cumming/EBU
