Nekoliko dana posle objavljivanja spiska finalista za laureata Nagrade Milan Mladenović sređujem utiske. Kako ko zvuči? Na koga nas podsećaju? Ne možemo da kažemo ko će pobediti, niti da predvidimo ukus cenjenog žirija, ali možemo da prođemo kroz tuce numera za vas!
Nataleé – Brat
Lagani, džez hip-hop. Čovek ne može da pogreši sa tim. Natalija počinje od refrena i pokazuje da te kako ima šta da kaže. Sve mi zvuči nekako poznato. Aha! Mislim da je bila kod Kesića. Puštam snimak i sve zvuči bolje, organski. Rimu po rimu provocira društvo uz muziku koja više pristaje uz neki koktel, ali i noćni provod, vožnju u kolima, molotovljev koktel. Ponovo puštam studijski snimak. Produkcija na nivou Dena Animatora. Natalijin glas na YT treba tagovati sa #ASMR.
Dina Jashari – Doma
Dina peva na makedonskom i iznenađuje uvodnom progresijom koja se lepi za uvo i ne napušta. Ček, i ona je bila kod Kesića. Pronalazim i taj snimak gde izvodi Boi i Doma. Ne shvatam najbolje tekst, ali nije ni bitno. Preko minimalističke matrice sa francuskim šmekom, Dinin glas nam donosi sunce Makedonije. Meni je dovoljno. Otvaram flašu belog vina.
Porto Morto – Fatamorgana
Započinje trens (valjda) i nesiguran glas peva „Na putu za nigdje…“. Brate! Može li bez puteva za nigde ili bez povrataka i drugih opštih mesta? Pesma se razvija u elektro, kratko u sint pop, a zatim u fank kome uopšte nije tu mesto. Opet elektro, preko koga se repuju pa – opšta mesta. Mada, ovaj deo dobro zvuči, može da se igra. Nova promena, sad malo indastrijala koja lagano prelazi u depešmodovski sintpop. Uf, mnogo je. Malo je bendova koji mogu da pomešaju više stilova i da to zvuči smisleno, Porto Morto nisu ti. Šteta, imaju oni dobrih stvari.
Relej – Hodamo na rukama
Ček, ne, ne želim da znam kako se koriste releji i čemu služe. Aha. Evo ih. Kakva je ovo produkcija?! Ovo nije bilo prihvatljivo sredinom osamdesetih. Pored toga, nedostaje energije, zvuče mehanički i monotono poput caktanja releja kad se isprazni akumulator. Međutim, tekst je zabavan, savremen, a i refren lako ulazi u uvo i lagano osvaja. Ako bi neko mogao da remasteruje, bio bih zahvalan. Da ne propadnu ovako duhovit tekst i ovako dobro ime.
Proto tip – Krećem se
Uf, ne sviđa mi se početak, niti mi Nikolin glas odgovara. Dobro, ima ljudi kojima se to sviđa. Pokazujem dobru volju i nastavljam da slušam. Melodija se polako razvija, gitare se udopunjuju i pevanje ima smisla, naročito uz Lolinu pratnju. Pametan tekst. Jel’ ovo sad kraj pesme? Aha, ima još jedan deo, instrumental. Prosto uživam.
Luka Rajić – Ljubimo se
Teško je bilo šta napisati kada je nešto zaokruženo i lepo. Slatko. Nešto što biste pustili za prvi dejt, a da ispadnete kul (svako je čuo za Berija Vajta). Moraću da poslušam još Lukinih stvari.
Ljubičice – Opet
Ovo je pesma sa najprovidnijim dvosmslenim tekstom još od Flitvud Mekovog „Ratlesnejk Šejka“. Elem, u pesmi Ljubičica nije sigurna da li i devojka koja mu se sviđa želi isto što i on. Ako niste sigurni šta je to, tu je spot da vam pomogne. Tekst je vrlo vešto napisan, ne prelazi granice ukusa. Senzualna muzika i baršunasti glasovi Vuka i Petra nameću „Opet“ kao još jednu alternativu Beriju Vajtu. Zašto mi padaju na pamet Hall & Oates?
Šiza – Oprostite, oprostite, oprostite
Uf, kakva promena nakon Ljubičica. Šiza me osvaja od prvog takta. Zvuk, distorzija, ritam, melodija, aktuelan tekst. Nemam šta da dodam ni da oduzmem. Šiza je došla, rekla šta je imala i ostavila u prašini. Jedini je problem što više nemam 24 godine i oni ne nastupaju u KST-u.
MRFY – Prjatučki
Da postoji nagrada „Vlada Divljan“, MRFY bi je sigurno osvojili (Shvatite to kao kompliment). Lično, ne volim frenetične doboše uz ovakve balade. Međutim, ovakav doboš funkcioniše uz Prajtučki i ruke same počinju da prate ritam. Jutjub mi pušta još jednu njihovu pesmu (San Francisko) i ja nemam ni snage, ali ni želje da je promenim. Ima nešto u ovom bendu.
SEINE – Riječ
Prolazi vreme. Čekam da se nešto desi u pesmi. Rif se monotono ponavlja. Hipnotički glas. Prolazi vreme. Završava se. Omamljen sam. Hoću još.
Sentineo – Samo ti i ja
„Samo ti i ja“ zvuči kao savremena Evrovizijska pesma. Refren ulazi u uši, ali, ali, ali… Glas. Jednostavno, Sentineo ne uspeva da iznese pesmu kako želi i ostaje ravan. Šteta, sve ostalo je na mestu.
Šajzerbiterlemon – Zavrti me
Možda bi Šarlo Akrobata danas zvučao kao Šajzerbiterlemon. Možda bi ovako zvučali Go Chic da su odrasli u Beogradu. Uzbudljivi su. Ne mogu da ih zamislim ovde i sad. Možda su došli iz budućnosti. Zašto sad razmišljam o Vizelju i Arktik Mankizima?
