Lou Reed bi napunio osamdeset godina, da se život nije poigrao sa njim. Njegov pečat na razvoj manje ortodoksnih formi rock muzike promiče se i kroz rad sa Velvet Underground, gde je bio sila koja sve pokreće na svim albumima sem poslednjeg, kao i u njegovoj solo karijeri. Muzički entuzijasti i kritičari Žikica Simić i Dragan Ambrozić će na 29. tribini serijala Zlatne godine govoriti upravo o legendarnom Njujorčaninu.
Dođite u tribinsku salu Doma omladine u petak 14. oktobra u 18:00, kako biste slušali ploče koje donose Simić i Ambrozić i diskutovali o njima. Ovo je Lou Reed Special.
Velvet Underground – „Velvet Underground“ (1967)
Jedna od najznačajnijih ploča u istoriji rokenrola, prvi album njujorškog sastava Velvet Underground, pokazao je da je moguće spojiti avangardnu umetnost i gitarsku muziku, tako da daju novi, do tad nečuveni kvalitet. Ne samo to – vođeni pre svega kreativnim tandemom Lou Reed / John Cale, pod zaštitom Andy Warhola kao mentora, oni su joj dali moća da progovori o stvarnom životu: po prvi put je ona svedočila o mračnoj strani grada, i gubitnicima svih vrsta. Remek delo koje i dalje insipriše ljude da prave svoje bendove.
Lou Reed – „Transformer“ (1972)
Ključni album za razumevanje njujorškom potkuturnog milje sa početka sedemdesetih, koji je u mnogo čemu bio preteča mnogih savremenih umetničkih i društvenih pokreta. „Transformer“ je etablirao Lou Reeda kao solo autora i u punom sjaju demonstrirao njegovu sposobnom pisanja „kratkih priča“, po čemu je ostao upamćen. Uz malu pomoć producenta Davida Bowiea, usput je lansirao kemp estetiku kao estetiku koja donela novu umetničku oštricu unutar rok kulture. Album koji je uveliko bio ispred svog vremena, po fluidnoj seksualnosti i temama kojima se bavio, jednako uzbudljiv sad, kao i pre tačno pola veka.
Dom omladine beograda ciklusom razgovora „Zlatne godine“ želi da ponudi jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka. Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da se uloži napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapira ova oblast, vrednovana na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima. Metod rada he biti dijaloški, te će se kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.
