Zorana Predina slušala sam i gledala samo tri puta.
Danas mogu da se pohvalim kako su sva tri puta bila u različitim ulogama. Na antologijskom koncertu u sećanje na Vladu Divljana u maju 2018. godine otpevao je ,,Sve laži sveta“. Izvedba je bila najlepša na celom događaju, sa izuzetkom drugog bisa, snimala sam starim džepnim aparatom koji se kasnije zaglavio i volim da se sećam tog desetog maja kao jednog od najlepših dana ikad. Jesenas u Amerikani u dosta mizernom stanju izdržala sam pola oproštajnog koncerta Lačnog Franza, dok me pesma o Margiti nije dotakla na način koji mi ni samoj nije bio jasan. Zakasnila sam na bend Reyko koji je nastupao u klubu, osetila sam se isuviše glupom da se uopšte vraćam u moju drugu kuću, Amerikanu, pokupila stvari, otišla kući, zurila u sat i čekala da otkuca dvanaestogodišnjica jednog od najgorih dana u mom dosadašnjem životu.
Treći put beše sinoć, nekoliko metara ispod moje Amerikane, u velikoj sali Doma omladine Beograda. Posle oproštajne turneje Lačnog Franza Gospodin sa velikim G pre par meseci na Facebooku najavio je nastupe sa novim bendom, mislim da ih je u šali nazvao nešto tipa Three Cocks. Mislim da sam samo ja u to i poverovala. Naravno, laknulo mi je kad sam videla stilizovani naslov 𝐙𝐎𝐑𝐀𝐍 𝐏𝐑𝐄𝐃𝐈𝐍 & 𝐓𝐑𝐈𝐎 – 𝐍𝐀 𝐒𝐕𝐎𝐉𝐎𝐉 𝐒𝐓𝐑𝐀𝐍𝐈 – 𝟐. 𝐉𝐔𝐍𝐀 𝐔 𝐃𝐎𝐌𝐔 𝐎𝐌𝐋𝐀𝐃𝐈𝐍𝐄 𝐁𝐄𝐎𝐆𝐑𝐀𝐃𝐀. Ovo je inače mnogo, mnogo loše kad želite da tagujete događaj, čija god da je bila ideja – čemu služi, a uz to i ne radi?
Pozicija zvanično angažovanog fotografa bila je pomalo neočekivana, Gospodin ima svoje ljude, osećala sam se pomalo neprijatno. Moj plan bio je da budem lowkey negde sa strane i da im se ne mešam u posao.
Koncert je počeo Čika-Jovinom ,,Tiho noći“. Lažem. Počeo je izlaskom trojice muzičara na binu i aplauzom kada se pojavio Zoran Predin.
Neke od ovih anegdota bile su – razume se – škakljive prirode. Pre poslednje pesme Zoran je publiku pozvao da ustane i rekao da se ona peva isključivo stojeći. Pitao nas je u kom pravcu je Korčula, tražio je profesore geografije u publivi. Prošaptah: ,,Ka jugozapadu!“, ne shvativši da je on hteo da mu se to – pokaže. Pribraniji posetilac pokazao je ka desnom, iz naše perspektive levom ulazu u salu – to bi trebalo da je bilo to. Na Korčuli leži najveći ikad, rekao je Zoran, misleći na legendarnog Olivera Dragojevića. Uključila su se sva svetla i tokom izvedbe ,,A sad, adio“ nije bilo nikoga ko sedi, mnogi su plesali. Jedna gospođa, negde u trećem redu, skakala je kao na hardcore punk koncertu. Beh pomalo ljubomorna što
