Pančevački bend Raskid 13, tehnički fuzija bendova Goatmare & the Hellspades i Ukratko, Štef postoji od 2015. godine i do sada su objavili jedan EP i jedan album. Za razliku od mnogih sličnih projekata, u njihovoj muzici ne oseća se zvuk nijednog od pomenutih izvođača. Na momente su Descendents na čije tekstove njihovi nedvoslisleno podsećaju pažljivije slušaoce, na momente su Ramones, na momente podsećaju čak i na pop-punk bendove koji su se proslavili devedesetih – da ih sad ne spominjemo, zbog purista.
Već na samom početku nastupa na Zidiću i numere „Džeki Čen” bilo je dovoljno okrenuti se, stati na stepenice i pogledati koliko vernih obožavalaca ima ovaj bend – od istih onih mladića koje redovno viđam u prvom redu na festivalskim nastupima Goblina pa do okorelih pankera starije generacije koje šutke, skidanje majica i crowdsurfing kao da ne dotiču. Oni su tu da pevaju zajedno sa bendom, a za neke pouzdano znam da ih prate po krugu od, recimo, sto pedeset kilometara. Otvaranje nekakvog kozmetičkog salona možda pedesetak metara dalje i muzika koja je treštala odande sa razglasa je brzo nestala i utopila se u troakordno, pozitivno, na momente infatilno ludilo. Ubrzo se nije čuo ni saobraćaj sa više nego prometne raskrsnice.
Frontmen, pevač i producent benda Slavko Kozomora, basista Miroslav Ivanović Joe, gitaristi i prateći vokali Ivan Korolija i Konstantin Nešovanović te gost na bubnjevima Darko Radovac priredili su nam jednočasovni šou gde nije bilo odmora, stajanja. Dvanaest pesama jedna za drugom, i potom dve reprize, sa gošćom iz publike. Nekoliko die-hard obožavalaca ostalo je kratkih rukava jer numera koju su više puta tražili, Tvoja mama, ako sam dobro čula, nije bila prikladna za ovaj, citiram, mama-friendly nastup. Hmmm, mogli su samo da prekinu pre poslednjeg stiha, čak i neke velike televizijske serije su se tako završile.
Kozomorin neobičan šmek kafanskog pevača uhvaćenog u momentu lumperaja, gotovo sevdaha, Ivanovićeve akrobacije od kojih nas nesavitljive zaboli kičma i uhvati jeza, autentička, neiskvarena energija mladića odraslog na muzici starijih kolega kod Nešovanovića, Radovac koji tamani bubnjeve kao da ne koštaju kao svetog Petra kajgana, haos i punlici i usred svega toga mirni Korolija, poluzatvorenih očiju koji kao da nastupa u klasičnom orkestru – sve ovo je spoj toliko simpatičan, dopadljiv i veseo da može da oraspoloži i najveće cinike. Valja naglasiti i da je u žanru u kojem kod nas dominiraju guturalni vokali lepo čuti one čiste, prikladnije za datu tematiku.
I šta još jedna trenutno relativno debela žena može da poželi posle ovog nastupa? Naravno, da se naždere svega o čemu ovi ljudi pevaju i da se potrudi da sazna kad je sledeći nastup. Melodični punk forever.
P.S. „Želim da znaš” treba pustiti sa starog kasetofona, na kiši, čoveku, ženi ili enbiju vašeg života. Bilo bi bolje, nego u originalnom filmu.
Setlista
- Džeki Čen
- Baba
- Rehabilitacija
- Stoka pijana
- Novo jutro
- Želim da znaš
- Sladoled
- Izbačena
- 5 minuta
- Zgodan lepotan
- Pun keša
- Ortaci, cure i kafane
- Sladoled
- Želim da znaš
Galerija fotografija
Otvorite bilo koju fotografiju u galeriji. Kad je otvorite kliknite izvan nje – dvaput za navigacione strelice, jednom kako biste izašli. Na kompjuteru možete listati fotografije i korišćenjem komandi na tastaturi (←, → i Esc). Klikom unutar fotografije ćete je uvećati, ako je to moguće. Opcije za deljenje su u gornjem desnom uglu.
