Kraj septembra u Beogradu. Posle desetak hladnih dana i ciklona Boris koji nas je nekim čudom zaobišao, ponovo je veoma toplo. No, nije više leto, nema zabave na svakom uglu, ulice su bučne i bližimo se špicu. Svi bi kući, svi bi da se odmore. Svi, osim medijskih ekipa čiji dan je tek počeo.
U holu Doma omladine čekamo evrovizijsku senzaciju, Marka Purišića, poznatijeg pod imenom Baby Lasagna. Ovaj skromni momak iz Umaga, idiličnog istarskog grada gotovo na granici sa Slovenijom, pre nekih godinu dana prijavio se na Doru i dobio wildcard. Pred auditorijumom HRT-a, ali i ogromnog broja obožavalaca Pesme Evrovizije iz svih krajeva sveta, svojom pesmom „Rim tim tagi dim” privukao je pažnju nedeljama pre takmičenja. Za razliku od prošlogodišnjih predstavika Hrvatske na takmičenju, iskusnih Let 3, Marko je došao na Doru sa potpuno drugačijim konceptom: iskrenim i jednostavnim tekstom o odlasku u veliki grad, izazovima koje to donosi i prigodnim, narodskim kostimima. Zvuk nije bio baš skroz rock, ali nije bio ni dance. Da su Rammstein sarađivali sa viralnom korejskom zvezdom PSY možda, ali samo možda bi iz toga nastalo nešto iole nalik „Rim tim tagi dim”.
Znate šta je bilo dalje, zar ne? Marko je otišao na Pesmu Evrovizije u Malme i dobio najviše glasova publike; trijumf mu je izmakao jer je žiri, kao i prethodne godine, preferirao glasovne akrobacije i ekcentričnu izvedbu. Drugo mesto Marku je donelo dvadeset sedam miliona pregleda na YouTube te devet stotina hiljada slušanja na Spotify mesečno. Nastupio je na nultoj večeri EXIT festivala, tri puta rasprodao zagrebačku Šalatu i objavio još nekoliko zaraznih pesama. Za iduću godinu zakazana je velika turneja pod imenom „Meow Back”, a album „Demons and Mosquitoes” samo što nije.
Marko dolazi u šortsu i dukserici. Bez pompe. Bez ličnog obezbeđenja. Dok škljocaju fotoaparati i na kamerama trepće crveno svetlo, više puta nam ponavlja kako trema nastaje tek par sati pred sam nastup. Kaže da je srećan što je u Njujorku Balkana. Spominje kako će uskoro izaći pesma na kojoj gostuje srpska predstavnica na ESC-u, Teya Dora. Tu su i oduševljena deca koja žele da se slikaju sa svojim novim idolom. Ostaje vremena i za nekoliko individualnih intervjua. Poslednji je naš. Sedamo u prazan hol ispred Amerikane koji će koliko sutra predveče biti pun ESC fanova. Taj koncert je rasprodat. Kako je krenulo, rasprodat će biti i onaj na koji naša ekipa ide u subotu.
Baby Lasagna je mačkar. Mi smo ptičice. I pored toga, nije letelo perje. Razgovor je bio kratak, srdačan i saznali smo neke nove stvari. Uživajte.
Baby Lasagna intervju
Ptičica: Imao si wildcard na Dori, a danas si jedan od break out artists za 2024. godinu. Predstavo si svoj projekat posle odlaska iz benda [prim. ur: Manntra] koji jeste da ima svoju nišu, ovde je čak napunio Amerikanu, ali je neki potpuno drugi svet, druga muzika. Šta bi savetovao mladim muzičarima ograničenih sredstava, ako bi želeli da preko festivala protiv Evrovizije ili – ako su pop izvođači, nečega poput Vodica, Sunčanih skala, Beogradskog proleća – želeli da naprave crossover u takvoj situaciji u kojoj si ti bio. Šta bi im savetovao da rade, kako bi se dopali publici? Da li bi im preporučio da napišu efektni tekst, zaraznu melodiju ili neki hook koji nam prosto neće izaći iz glave. Šta bi bilo najinteresantnije od toga?
Baby Lasagna: Pa najbolje bi bilo sve od toga, al’ nekada je to teško za napravit. Ja bih im rekao samo da se trude i nekad će dobiti tu zlatnu koku i zlatno jaje i pogodiće se, sve će im se potrefit. Samo rad, rad, rad, rad, rad.
Ptičica: Joj, sad se setih da mi je mama, kad sam bila baš mala, iscepala slikovnicu o koki i zlatnom jajetu jer je nisam stavila na mesto.
(oboje se smejemo)
Ptičica: Da li si očekivao da će tvoja pesma privući toliko pažnje, već početkom februara?
Baby Lasagna: Nisam ništa očekivao. Ja sam mislio da ćemo mi doć tamo na Doru i da me niko neće doživjet previše, čisto jer sam malo drugačiji izvođač u smislu rock, metal. Mislio sam da se većini ljudi to neće svidjeti, ali evo, bio sam u krivu.Pre toga na Dori niko nije ovoliko eksolodirao pa nisam mislio da ću ja biti taj koji će eksplodirat, ali evo me. sad pričam sa tobom i super je.
Ptičica: Hvala ti! Posmatrajmo neku regionalnu scenu tokom perioda posle II svetskog rata do danas i stvari koje, generalno, slušamo svi. Izuzmimo šve što postoji od kako su na naše tržište ušli veliki globalni igrači, dakle Big Three. Šta je na tebe uticalo najviše od domaćeg, regionalnog roka i popa?
Baby Lasagna: Ja sam kao klinac uvek slušao Damira Urbana, Psihomodo Pop, Bajagu, tako da je dosta toga na mene utjecalo sa domaće scene. I moj tata ti je muzičar, tako da je on najviše utjecao na mene.
Ptičica: Ha! I posle neko kaže da Bajaga ne utiče na muzičare!
Ptičica:Nego – mačke. Nedavno je objavljena slikovnica o tebi i tvom mačku koji nažalost više nije živ. Pričaj mi malo, kakva su podrška mačke u svemu ovome i šta mačke rade kad si na turneji, kad nisi tu?
Baby Lasagna: Mačke su najgora podrška. Ako hoćeš podršku nabavi psa.
Ptičica: Imam oba!
Baby Lasagna: Eto, vidiš. Znači, onda znaš kako je.
Ptičica: Mačak mi sedi na tastaturi, gura mi zadnjicu pod nos, a pas me gleda kao u boga.
Baby Lasagna: To je to, onda znaš!
Ptičica:: Da li ti naprave neku glupost, kad se vratiš kući, zato što nisi bio tu?
Baby Lasagna: Da, malo su ljute. Ono, frrrr. I onda su uvređene i neće da dođu do tebe.
Ptičica: A, to je ipak kereće ponašanje!
Ptičica: Kad bismo sad išli na putovanje u Umag, ja nikad nisam bila u Umagu, šta bi mi preporučio da vidim?
Baby Lasagna: Moraš otić u jedno selo koje se zove Završi (?), odmah pored Umaga. Tamo je najbolje. Nema turista, nema nikoga. romantično je, ima za jest, za popit.
Ptičica: To, volim da jedem! A ima li lepih mesta za fotkanje? Ja sam fotograf.
Baby Lasagna: E, u Završici su ti najbolje fotografije.
Ptičica: Koliko je različita dinamika benda i solo rada?
Baby Lasagna: Ja sebe i dalje gledam kao bend. Sa mnom putuju ljudi. I mi jesmo bend, i ljudi su unutar Baby Lasagna communuityja počeli – imaš fan stranicu našeg klavijaturiste, fan stranicu svega, tako da… da.
Ptičica: Ha! Stan Twitter i te stvari. I još jedno, blesavo pitanje. Misliš li da ćeš ikad zažaliti što si sebi dao to ime? Evo, ja sam odmah gladna, kad ga čujem. A možda ljudi imaju i neke druge asocijacije.
Baby Lasagna: Ne znam, nisam razmišljao o tome. Možda hoću ko zna, ali za sada nisam video situaciju u kojoj bih mogao žaliti. Puno dobijam pitanje šta to znači, ali osim toga ništa čudno.
Ptičica: Svaka čast i svaka čast na samopouzdanju i dosadašnjem uspehu. Hvala ti mnogo!
